O ZALUTALOM SRPSKOM NOMADU I NJEGOVIM ISPOVESTIMA

o zalutalom srpskom nomadu,o zalutalom srpskom nomadu

Volim kada pobegnem na kraj sveta, a onda tamo slučajno sretnem iz Novog Sada nekoga, pa se izdivanimo kao da se čitav život poznajemo. Volim kada me negde tamo „oderu“ za jednu šolju kapućina. Tamo negde volim popiti i bućkur od kapućina. Volim kada me umor savlada, ali kažem „samo da vidim još ovo“. Volim kada gušteri šetaju po zidovima dok spavam; ali i kada neumorni komarci zuje u šatoru dok pokušavam da spavam. Volim kada stojim u vozu 17 sati, pa mi neko ustupi mesto da na kratko odmorim. Volim kada putujem klimatizovanim vozom, pa se ošamutim kao da me neko šopio kada izađem na +50°C. Volim kada platim privatnu mega jahtu da me odvedu na rajsko ostrvo, pa me odvedu osrednjim brodićem na ostrvo od 10 kvadratnih metara gde krabe pretrčavaju.

Volim kada me vozaju kočijom, pa kočijaš na pola puta kaže sedam puta skuplju cenu. Volim kada trčim na sledeći let, jer presedam. Volim i kada u knap stignem na autobus, pa trčim za autobusom i mašem vozaču da stane. Volim kada žurim, a na putu nas vojska zaustavi radi kontrole. Volim kada spavam u višekrevetnoj spavaonici, pa u po noći bogujem na srpskom, jer od hrkanja stranaca ne mogu više spavati. Volim i ispuštati razne zvukove kako bih prekinuo njihovo hrkanje. Volim kada trče za mnom i viču „my friend“ samo da mi nešto prodaju. Volim šetati kroz njihove pijace. Volim stari svet; ali i novi svet. Volim stajati ispred građevine i diviti se čovečjem delu. Volim kada zajecnem za netaknutom prirodom. Volim juriti vodopade.

Volim kada se izgubim, pa se sa lokalnim stanovništvom sporazumevam Google Translate-om. Volim kada me na ulasku u državu ispituju kao da sam ratni zločinac. Volim kada snimam dronom, pa dođe baba nadurena i svađa se sa mnom kako je to zabranjeno. Volim kada vozač autobusa prevrne očima svaki put kada me vidi, jer, jelte, imam tiket za neograničenu vožnju. Volim kada propustim poslednji voz, pa satima pešačim nazad. Volim kada upadnem u šareni gejzir u belim patikama. Volim kada me jure bikovi, jer sam u crvenoj majci. Volim kada na leto šetam po snegu. Volim se penjati na ogromne visine samo zbog „tih“ pogleda; i satima uživati u „tim“ pogledima.

Volim stati i fotografisati tamo gde je zabranjeno. Volim ustati sa petlovima, samo da gledam izlazak sunca. Volim sedeti i satima čekati zalazak sunca. Volim kada posmatram zalazak, a pogled mi zaklone Kineskinje i poziraju dok sunce ne zađe. Volim kada se izgubim u nedođiji, a onda me neko zove zbog posla. Volim kada u Africi sretnem Kineze; i kada sa Kinezom podelim taksi za evro i po, a onda propadnem u zemlju, jer se izviče na taksistu zbog pljačke (mnogo je evro i po). Volim sve te ljude koje upoznam; i kada me ti ljudi zovu „Dragon„. Volim probati tradicionalni kolač druge države; i onaj jeftin švedski sto u hostelima. Volim mesecima organizovati putovanje. Volim putovati. I voleo bih podeliti sa vama svoja iskustva, misli i osećanja.

Dragan je moje ime, doktorant tehničkih nauka obrazovanje, a član letačke posade zanimanje. Ipak, nebitne su titula i diploma, ako ne vidim svaki kutak ove planete, ne upoznam običaje drugih naroda i ne osetim kako drugi žive.

Težim ka tome da vidim neviđeno, proživim neproživljeno i pokažem vam nepokazano. Udobno se smestite i preletite sa mnom planetu.

Dobrodošli na Nomad Planet!